Археолошки локалитет Кале-Кршевица се налази у долини Јужне Мораве у југоисточној Србији.  Откривени су  значајни остаци најстаријег урбаног насеља у Србији, који потичу из IV и првих деценија  III века п.н.е. Изграђено према грчким узорима, насеље је одржавало чврсте везе  са Македонијом и Грчком током свог постојања

Највећи проценат археолошких покретних налаза припада керамичком материјалу, који мањим делом потиче из грчких радионица, док је већи део израђен према грчким облицима у грнчарској радионици која је радила за потребе овог насеља.

Археолошка истраживања настављена су од 2001. год, а организовао их је Археолошки институт у Београду, у сарадњи са Народним музејем у Београду, Филозофским факултетом Универзитета у Београду, Народним музејем у Врању и Централним институтом за конзервацију у Београду - ЦИК. До сада је истражено око 6% локалитета.

Највећи део пронађеног  материјала чини керамика. Мањи део материјала потиче са Атике, док су типови осликаних посуда потичу из северно егејских радионица, вероватно из области Халкидикија. Међу импортованим керамиком налазе се бројне амфоре, углавном израђене у Менди на острву Тасосу. У разноврсним врстама предмета, превладавају различити облици стоних посуда, кухињског посуђа и посуда за чување течности и хране, које су за потребе становника насеља израђене у локалној радионици, према грчким узорима. Постојање локалне радионице потврђује печат са лунарним словом „Е“ које је утиснуто на многим посудама.

У Централном институту за конзервацију ради ce конзервација керамике са локалитета Кале-Кршевица после сваке археолошке кампање. Током ископавања, конзерватори ЦИК-а на археолошком локалитету раде само минималне интервенције неопходне за обраду керамике, а затим се врши  одабир керамичког материјала који ће се касније конзервирати у конзерваторским лабораторијама Централног института за конзервацију.