Пројекат Конзервација и рестаурација фрагмената мозаика са сценама из лова из збирке Народног музеја у Зајечару је укључивао истраживачке и конзерваторско-рестаураторске радове којима је био циљ да се успостави структурна стабилност фрагмената, омогући њихова мобилност, као и да се отвори могућност за њихово евентуално излагање на Ромулијани. Партнери у овом пројекту били су Централни институт за конзервацију у Београду, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, Istituto di Scienza e Tecnologia dei Materiali Ceramici (CNR-ISTEC) и Народни музеј у Зајечару.
Три фрагмента мозаика припадају мозаичком поду који приказује сцене из лова, и који је пронађен 1953. године у Галеријевој палати на археолошком локалитету Феликс Ромулијана у околини Зајечара. Фрагменти су подигнути са локалитета, рестаурирани на подлози од гипса са дрвеном арматуром и били су изложени у сталној поставци Народног музеја у Зајечару, на зиду у дрвеним касетама.
Истраживачки део пројекта, обављен у сарадњи ЦИК-а са Институтом за науку и технологију керамичких материјала (CNR-ISTEC) из Фаенце је имао за циљ да се добију малтери за израду међуслоја између новог носача и оригиналног мозаичког материјала, који ће омогућити да мозаички панои буду отпорни на манипулације и постојани на утицаје из окружења, а да малтери буду израђени традиционалном технологијом израде хидрауличног кречног малтера, помоћу материјала који су доступни на нашем тржишту.
Конзерваторско-рестаураторски третман састојао се од уклањања старе гипсане подлоге и преношења фрагмената мозаика на стратификоване панелe алуминијумског саћа са изолационим слојем малтера који је развијен у истраживачкој фази пројекта. Конзерваторски радови су реализовани кроз теренски рад на локалитету и рад у Народном музеју у Београду. Тим конзeрватора је био састављен од конзерватора из Централног института за конзервацију у Београду – мр Маје Франковић, Дуње Давидовић и Душана Максимовића; Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд - Немање Смичикласа и сарадника Светлане Гојковић и Станислава Милошевића.
Пројекат је реализован кроз неколико фаза - припремни радови, истраживање материјала за конзервацију, документација и прелиминарна консолидација, уклањање старе подлоге, постављање нове подлоге, третман теселатума и рестаурација.
Кроз реализацију овог пројекта постигнути су значајни резултати. Извршен је конзерваторско-рестаураторски третман мозаика чиме је успостављена структурна стабилност фрагмената мозаика, омогућена мобилност мозаичких паноа и побољшана естетска презентација мозаика. Реализована истраживачка фаза пројекта, резултирала је добијањем хидрауличних кречних малтера за конзервацију израђених помоћу материјала који су доступни на нашем тржишту, који омогућавају да мозаички панои буду отпорни на манипулације и постојани на утицаје из окружења. Примена испитиваних малтера у конзервацији мозаика из Зајечара, отворила је питања везана за традиционалну технологију израде хидрауличног кречног малтера и њихову примену у конзервацији, тако да ће испитивања на овом пољу бити настављена. Мултидисциплинарним приступом у решавању конзерваторског проблема, добијени су изванредни резултати. Истраживање материјала за конзервацију, чија су својства усклађена са специфичним потребама пројекта, једно је од ретких истраживања ове врсте у Србији - научно истраживање је планирано директно за потребе конзервације и вршено уз тесну сарадњу истраживача и конзерватора током целог тока истраживања и конзерваторско-рестаураторског третмана.
Дисeминација резултата пројекта на радионици Мозаик: археометрија, технологија и конзервација, одржаној 25. и 26. новембра 2010. године у Фаенци, омогућила је да се стручна јавност упозна са резултатима пројекта, и отворила могућности за даљу сарадњу на пројектима заштите културне баштине између Србије и Италије.
