Пројекат Конзервација и рестаурација мозаика из збирке Народног музеја у Београду почео је 2005. године. Осмишљен је и реализован у сарадњи конзерватора Народног музеја у Београду - Одељења за превентивну заштиту "Дијана" (данас Централног института за конзервацију у Београду) и Окружног музеја античког Арла у Француској (Museé départemenal de l’Arles antique, France). Финансијску подршку су пружили Влада Републике Француске и Народни музеј у Београду.

Циљеви пројекта су обухватали спашавање веома оштећених мозаика из музејске збирке, и обуку конзерватора у области конзервације и рестаурације мозаика, која у Србији још увек није довољно развијена.

Пројектом конзервације је обухваћено укупно 16.2м2, односно 29 фрагмената мозаика на старој гипсаној подлози, који чине четири декоративне целине мозаичког пода једне касноантичке грађевине са локалитета Губеревац на Космају. Радови су се одвијали у неколико етапа у периоду од 2005. године и трају све до данас. Екипа се састојала од сталних чланова*  и заинтересованих учесника који су учествовали у појединим фазама рада. Конзервација мозаика је подразумевала комплетну реконзервацију мозаика – уклањање старе гипсане подлоге и конзервацију на савременој подлози која се састојала од синтетичког реверзибилног малтера и носача од алуминијумских стратификованих панела „саћа“. Конзервација је спроведена кроз неколико фаза. У свакој новој фази, конзерватори из Арла су долазили да са српским делом екипе почну радове и разраде даље фазе конзервације.

I фаза – проучавање и спајање фрагмената у целине, документовање оштећења, израда плана конзервације, прелиминарно чишћење и консолидација фрагмената

II фаза – уклањање старог носача (гипса и гвоздене арматуре)

III фаза – постављање мозаика на нов носач директним методом (1 мозаички пано)

IV фаза – постављање мозаика на нов носач индиректним методом (2 мозаичка паноа)

V фаза – третман теселатума (чишћење, консолидација, реинтеграција оригиналних тесера)

VI фаза – рестаурација (обрада површина које недостају одговарајућим кречним малтером и реконструкција основног декоративног узорка)

Овај вишегодишњи заједнички рад српско-француског тима довео је до низа значајних резултата. Најпре, побуђена је пажња јавности за овај недовољно истражен археолошки локалитет, покренуто је питање о стању наше археолошке баштине, формиран је тим за конзервацију мозаика (сада део ЦИК-а) обучен у складу са савременим приступима конзервацији, развијена је међународна научна и стручна сарадња, и напослетку, сачувано је вредно културно наслеђе, које ће, после готово педесет година, поново моћи да буде представљено публици.

Резултати овог међународног тимског рада презентовани су у оквиру изложбе „Француско-српска сарадња у области археологије“, која је почетком 2008. године одржана у Француском културном центру у Београду, а затим представљена у неколико већих градова Србије.

Пројекат је тренутно у завршној фази. Овог пролећа, очекује се долазак колега из Окружног музеја античког Арла ради финализације конзерваторско-рестаураторских радова на мозаицима. Током њиховог боравка, почеће реализација завршне фазе конзервације – рестаурација површина које недостају (постављање украсног малтера у лакуне и реконструкција основног геометријског узорка на великим оштећеним површинама).

------------------------------------------------------------------------------

* Из Окружног музеја античког Арла: Патрик Блан, шеф Атељеа за конзервацију и рестаурацију, и Мари Лор Курбулес, конзерватор; из Централног института за конзервацију у Београду: мр Маја Франковић, конзерватор, Дуња Давидовић и Душан Максимовић, конзерватори-техничари и Светлана Гојковић, сарадник.