Експериментална археологија - традиционална производња керамике је интердисциплинарни пројекат заштите традиционалних производњи археолошке и етнолошке керамике.

Значај који заузима винчанска неолитска керамика у нашој културној баштини, али и баштини ширег региона Балкана и Европе, као и неиспитаност технологије и технике израде ове керамике, одредиле су предмет истраживања којим је започет овај пројекат. Реч је о реконструкцији технике и технологије винчанске каснонеолитске керамике са локалитета Винча-Бело Брдо.

Прва фаза пројекта тиче се процеса реконструкције технологије и производње посуда из позног неолита. Партнери у реализацији пројекта су Централни институт за конзервацију – ЦИК, Одељење за археологију Филозофског факултета у Београду и тим стручњака из неколико истраживачких институција.

На основу анализа позно неолитске керамике са локалитета Винча – Бело Брдо надомак Београда, идентификовали смо сирову глину на неколико локација у близини археолошког налазишта, која је можда коришћена за производњу посуда у праисторији.

У глинену масу коришћену у експериментима, припремљену од сирове глине, додали смо различите органске и неорганске материјале у различитим пропорцијама.

Реплике су прављене у оквиру Радионице за израду копија и реплика у току Летње школе “Дијана” 2006. године, као и у атељеу керамике. Реплике позно неолитских чинија, посуда за печење и амфора, рађене су ручним техникама, и комбинованом техником (ручном техником и уз помоћ калупа).  Речне шкољке су коришћене за обликовање зидова посуда и извођење декорације.

Тест брикети и реплике су експериментално печени у отвореним јамама, уз коришћење буковог дрвета, на температури 800-900°C.

Након печења реплика, добили смо ефекте (црвено-црно, раку), који се могу видети на керамици ранијег периода исте културне групе.

Користећи традиционалне технике производње, успешно смо произвели реплике, чије су структура, боја и дебљина зидова сличне онима на керамици пронађеној на локалитету Винча.

Приликом проучавања материјала са локалитета Бело Брдо, тежило се одређивању основне сирове глине која је коришћена, и проналаску потенцијалних налазишта глине. Циљ је био реконструисати читав производни процес керамике, од проналаска налазишта глине, преко прављења смеше за производњу керамике, техника моделовања, израде и печења.

Реконструкција технологије винчанске неолитске керамике са налазишта Плочник, близу Прокупља, представља развој пројектаЕкспериментална археологија-традиционална производња керамике  са налазишта Бело Брдо.

Пројекат је мултидисциплинаран, и укључује три главне области истраживања: Технологију материјала, Археологију и Херитологију, која ће резултирати стварењем тима експерата из ових области.

Резултати претходне студије неоспорно указују на то да је неопходно идентификовати постојеће елементе у глиненој смеси, и утврдити да ли постоји разлика у тим елементима када су у питању различити типови посуда и њихова намена. Даље истраживање би требало да пружи одговоре о постојању свесних намера грнчара из Винче, као и о утицају одређених мешавина глине и процеса спроведених у производњи посуда, на жељене особине финалног продукта. Материјал са локалитета Плочник  обухвата посуде различите намене и фине израде, што оправдава одабир овог налазишта као предмета истраживања.

Даље истраживање у оквиру овог пројекта потврдиће или оповргнути претпоставку о свесној примени одређених техника од стране винчанских грнчара у производном процесу, које су допринеле разноврсној, специфичној и висококвалитетној продукцији керамике.