Радионица за израду копија и реплика (КИР) археолошке керамике, основана je 1997. године, у оквиру некадашњег Oдељења за превентивну заштиту “Дијана“, Народног музеја у Београду. Од 2009. године, и оснивања Централног института за конзервацију у Београду - ЦИК, Радионица се организује као део програмске делатности Института.

На самом почетку, копирани су углавном експонати мањег формата, из праисторијске и римске збирке Народног музеја, за потребе музеја.

Од 2003. године, активности Радионице програмски су се прошириле и на истраживачко поље, кроз интердисциплинарни пројекат “Експериментална археологија - Традиционалне производње керамике“ – реконструкција технике и технологије винчанских каснонеолитских посуда, са локалитета Винча-Бело брдо".

Реплике настале као резултат истраживања у оквиру овог пројекта, експериментално се пеку на претпостављени аутентичан начин, у јами и на ломачи, на археолошком локалитету. Реплике се раде традиционалним техникама, са полазницима курса КИР у оквиру Летње школе конзервације ”Дијана” у организацији ЦИК-а.

Едукативни курсеви израде копија и реплика настали у оквиру Радионице, реализују се програмски, сваке године, једном до два пута, за полазнике који су завршили курс конзервације керамике у оквиру Пролећне и Јесење школе ”Дијана” у организацији Центра за конзервацију-рестаурацију ЦИК-а.

Групе полазника су хетерогене и чине их, углавном млади (ученици завршних година средњих уметничких школа; студенти завршних година археологије, етнологије, историје уметности и уметничких факултета). Такође партиципирају и старије особе, углавном стручна лица поменутих области, али и они других професија заинтересованих за израду копија и реплика. Број полазника варира од 10 до 20 особа.

Радионицу КИР су формирали и воде академски керамичари, а у њен рад су, као асистенти, укључени и други професионалци Централног Института за конзервацију. Радионицу најчешће воде по два едукатора и два асистента.

Проласком кроз све фазе у процесу настајања копија и реплика, учесници ових радионица  упознају се са занатским умећем израде керамичких производа као видом нематеријалне културе, конкретним керамичким експонатима из музејских збирки, али и самом епохом којој предмети припадају. Крајњи циљ ових едукативних радионица је заштита културне баштине: индиректно - кроз развијање свести о потреби заштите, и директно - у раду на самој заштити.