На предлог Министарства културе Републике Србије, Влада Републике Србије је 22. јануара 2009. године донела Одлуку о оснивању нове институције заштите баштине, под називом Централни институт за конзервацију у Београду (ЦИК), која поред националног има и регионални карактер и значај.

Оснивање ЦИК-а као нове институције заштите у региону Југоисточне Европе представља стратешки пројекат Министарства културе Републике Србије и Министарства спољних послова Републике Италије. До краја септембра 2009. године су  завршене све организационе и административне процедуре, и 1. октобра 2009. године ЦИК креће са својим редовним радом, односно започиње прву фазу свог планираног развоја. 

Припремање пројекта оснивања централног Института за конзервацију (ЦИК) започело је у току 2002. године. Наиме, након анализе, коју су обавили представници Европског савета, закључено је да службе заштите баштине у Србији имају најдужу традицију у региону, као и сачуване институционалне и професионалне ресурсе, и да све то представља квалитетну базу за формирање регионалног центра за заштиту и конзервацију за подручје Западног Балкана. Како у то време почињу озбиљне припреме за реконструкцију Народног музеја у Београду, дошло се до закључка да би Центар за заштиту Народног музеја у Београду, са тадашњим Одељењем за превентивну заштиту ”Дијана”, као један од најразвијенијих у региону, био добра основа за развој ове идеје. Зато већ крајем 2002. године представници Владе Републике Италије ступају у контакт са тадашњим Министарством културе, и предлажу помоћ у ревитализацији службе заштите Народног музеја и Србије, преко оснивања нове институције заштите.

Од 2005. рад на новој институцији се интензивира и усмерава на активности  које треба да одреде нову институцију, припреме одговарајућа документа и спроведу процедуру оснивања. Министарство културе тада формира заједнички Експертски тим, састављен од стручњака и представника Влада Републике Србије и Републике Италије, за израду Студије изводљивости и Елабората о оправданости оснивања. Тада се у потпуности и дефинише концепт и  садржаји нове институције, који се  проширују поред музејске грађе и на остале врсте баштине. У складу са европским орјентацијама и потребама заштите баштине у Србији, али и у региону, нова институција се дефинише  као Централни институт за конзервацију у Београду са регионалним опредељењима (ЦИК). 

Експертски тим је првобитно чинила група од 12 различитих стручњака, међутим активни део који је уједно и окончао све послове на идејним и оснивачким документима чинили су: Миладин Лукић, архитекта, конзерватор саветник из Републичког завода за заштиту споменика културе, у то време помоћник министра културе Републике Србије; др Мила Поповић Живанчевић, археолог, у то време конзерватор-саветник из Народног музеја у Београду; Радмила Петровић, хемичар, конзерватор-саветник из Архива Србије; Бранка Шекарић, историчар уметности, конзерватор-саветник из Републичког завода за заштиту споменика културе; Микеле Морана, архитекта из Минитарства спољних послова Италије; и Донатела Кавецали, архитекта из Високог института за конзервацију у Риму.

Студија изводљивости је публикована у српско-италијанској верзији децембру 2007. године, када је и организована њена јавна презентација у Италијанском културном центру у Београду.

Нажалост, због честих политичких промена, које су имале за последицу сталне кадровске промене у Министарству културе Србије, процедура за оснивање ЦИК је окончана тек почетком 2009. године, када је 22. јануара Влада Републике Србије, на предлог Министарства културе, донела једногласну Одлуку о оснивању Централног института за конзервацију у Београду (ЦИК). У Одлуци о оснивању за в.д. директора ЦИК-а именована је др Мила Поповић-Живанчевић. Од краја септембра 2009. године, након регистрације код Трговинског суда у Београду, нова институција заштите званично почиње са радом.

Посебан допринос у дефинисању и реализацији идеје нове институције заштите културне баштине, директно су пружили сарадници Одељења за превентивну заштиту «Дијана», Народног музеја у Београду. Након конституисања ЦИК-а «Дијана»; њени сарадници, пројекти на којима су радили, као и њихови партнери, излазе из оквира делатности Народног музеја, и директно се од 1. октобра 2009. године укључују у организациону структуру ЦИК-а.

Треба напоменути да је Резолуцију Србије и Црне Горе о превентивној заштити, прихваћеној на Генералној скупштини UNESCO-а 2003. године, у потпуности припремило Одељење «Дијана».

Такође, пројекти ICOM SEE (Регионалне Алијансе ICOM-а за Југоисточну Европу), прелазе са «Дијаном» из Народног музеја у ЦИК, и тиме стварају озбиљну професионалну базу за деловање нове институције. То се пре свега односи на основни стратешки пројекат Ревитализација културног и природног наслеђа у региону Југоисточне Европе, са читавим низом његових подпројеката који су у току.

Оснивање Централног института за конзервацију, који обједињује у јединствен систем заштите све садржаје баштине и све активности на заштити, добило је велику професионалну подршку стручњака из ICOM-а, UNESCO-а, ICCROM-а, као и институција заштите културног наслеђа из Француске, Холандије, Велике Британије итд.