Делатност ЦИК-а је усмерена како на Србију тако и на регион Западног Балкана, и шире, на регион Југоисточне Европе, и обухвата следеће циљеве:

 

• Укључивање и повезивање свих врста културних добара, њиховог окружења и свих активности на њиховој заштити, у јединствен и ефикасан систем заштите;

•  Организовање мултидисциплинарног образовања на академском и стручном нивоу, повезаног са универзитетима. Први такав програм из превентивне конзервације започео је 24. новембра 2008. године на Универзитеу у Београду, у сарадњи са Универзитетом Париз I Пантеон – Сорбона;

• Формирање одговарајуће мултидисциплинарне стручне и научне базе за област заштите баштине;

• Примену мултидисциплинарних истраживања у областима превентивне конзервације и конзерваторских третмана;

• Организовање јединственог документационог система за област заштите, на регионалном и међународном нивоу; успостављање јединствене терминологије;

• Развој издавачке делатности у домену заштите и бриге за баштину;

• Подизање нивоа професионалности у бризи за заштиту и очување културног наслеђа;

• Подизање нивоа професионалности у процесу одлучивања о наслеђу; изразитији и квалитетнији утицај професионалаца у друштвеној заједници;

• Јачање комуникација између свих учесника у систему заштите;

• Одговарајућу презентација баштине и њене заштите, укључивање шире јавности и одговорних институција власти у активности очувања наслеђа, развијање свести о значају и бризи за очување баштине;

• Развој различитих партнерских веза, маркетинга; постављање конзервације као економске категорије у систему одрживог развоја;

• Позитивно увођење заштите баштине у савремени живот у оквиру одрживог развоја, како би се наслеђе преносило на будуће генерације у свом очуваном интегритету;

• Умањивање, ублажавање и елиминисање ризика по вредност, стање и очување баштине;

• Развијање снажне регионалне и међународне сарадње, на пољу обједињавања и размене знања, искуства, научних резултата, као и стално стручно усавршавање;

• Креирање и спровођење јасно осмишљене стратегије заштите; систематско, дугорочно планирање активности у делатностима превентивне заштите и конзервације – рестаурације;

• Институционално организовање јединственог система заштите и очувања баштине, који системски обједињује знање, искуство, науку, конзервацију, опрему, кадрове и финансије.