Захваљујући успешно изведеном конзерваторском подухвату, скулптура дечака са крчагом са Чукур чесме биће враћена на њено постоље у Добрачиној улици у Београду, 18. априла 2011. године.

Свечаност приликом поновног постављања скулптуре биће организована у среду 20. априла 2011. године, у 12 часова.

Конзервација скулптуре обављена је захваљајући сарадњи Централног института за конзервацију - ЦИК, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Уметничке радионице „Кузман“ и фирме 3Д свет.

Завод за заштиту споменика културе града Београда је Централном институту за конзервацију у Београду, након спроведеног поступка јавне набавке мале вредности у септембру 2010., поверио посао конзервације скулптуре Централном институту за конзервацију, који је посао организовао у сарадњи са Уметничком радионицом “Кузман” Смедерево. Истовремено, за реализацију конзерваторског третмана коришћени су 3Д снимци скулптуре из времена од пре њене девастације, које је директор фирме „3Д свет,“ Зоран Миљеновић, ставио на располагање конзерваторима. Захваљујући дигиталном тродимензионалном снимку споменика, направљен је веран модел скулпуре и калупи за одливање недостајућих делова. Кoординацију, праћење конзерваторских третмана и стручну документацију обављала је Наташа Крстић, конзерватор метала из ЦИК-а, а саме конзерваторске радове на скулптури извео је еминентни вајар мр Зоран Кузмановић.

Пре почетка радова, скулптура је била исечена и покидана на 22 фрагмента. Сви фрагменти су били веома деформисани услед јаких удараца и сечења (улегнућа, нагњечења, широке пукотине, дубоке огреботине и др.), а поједини фрагменти су недостајали.

Конзерваторски третман скулптуре трајао је непуна три месеца, од почетка октобра до краја децембра 2010. године. Након завршених конзерваторских радова скулптура је привремено смештена у Централни институт за конзервацију, због завршавања конзерваторскe документацијe и припрема за њено постављање у простору. Новост је да су након обнове са доње стране скулптуре заварена четири анкера, помоћу којих ће скулптура бити причвршћена за постамент, и самим тим бити боље обезбеђена од крађа.

Дело вајара Симеона Роксандића, које симболично чува успомену на историјски догађај код Чукур чесме, ускоро ће поново бити присутно међу многобројним споменицима културе града Београда.

 

Одабрани Press clipping:

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:326969-Dobracina-Decak-uskoro-na-cesmi

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Decak-sa-krcagom-uskoro-na-svom-postamentu.sr.html

 

Детаљне информације. Историјат. Конзерваторски поступак

Кратак историјат предмета

Споменик „Чукур чесма“, дело скулптора Симеона Роксандића, подигнут је 1931. године у близини раскрснице Добрачине и Господар Јевремове улице у Београду. Овај споменик симболично чува догађај код Чукур чесме, који се претворио у легенду. Дечака Саву Петковића је 15. јуна 1862. године на Чукур чесми убио (по другим изворима ударио по глави) турски војник, што је довело до озбиљнијих сукоба широм Београда. У српском народну влада мишљење да је убиство дечака код Чукур чесме изавало последњи турско српски рат и коначно ослобађење Србије и Београда од Турака. Један од ондашњих Београђана који је заслужан за обележавање места и чување успомене на убиства дечака на Чукур чесми био је познати дуванџија Ванђел Тома. Он је тестаментом завештао одређену суму новца за подизање споменика. Пројекат за скулптуру од бронзе на мермерном постаменту урадио је 1927. године Симеон Роксандић, један од најпознатијих скулптора реалистичког правца у српској уметности.

Модел за фигуру дечака био је тринаестогодишњи Властимир Петковић. Пројекат за споменик Роксандић је приложио 1927. године уметничкој секцији Општине града Београда. На првобитном пројекту су урађене неке измене, па је од предаје пројекта и дефинитивне одлуке Општине прошло је још три године и споменик је подигнут тек 1931. године.

Сам споменик се састоји од бронзане скулптуре дечака, на мермерном постаменту на ком се налази натпис „У спомен догађаја од 26 маја 1962 године на Чукур чесми подиже овај споменик задужбина Ванђела Томе, 1931 год.“ Испод натписа направљен је овални базенчић у који се слива вода из крчага. Са задње стране споменика, у нивоу руку дечака, на бронзаној плинти налази се потпис аутора: С. РОКСАНДИЋ, и година израде гипсаног модела: 1922; док се у доњем делу плинте, у нивоу са ногама налази натпис: Лив. ВЛ. К. ЂОРЂЕВИЋА БЕОГРАД.

Бронзана скулптура дечака са крчагом украдена је у мају 2010. године. Неколико дана касније пронађена је на отпаду од стране ОУП-а Стари град, у веома девастираном стању са великим бројем деформисаних фрагмената. Ова вандалска оштећења су настале услед јаких удараца и сечења скулптуре.

 

Снимање стања скулптуре након девастације

Приликом снимања стања констатован је висок степен оштећења скуклптуре. За девастацију скулптуре коришћена је брутална механичка силa, скулптура је исечена и покидана на 22 фрагмента. Сви фрагменти су били веома деформисани услед јаких удараца и сечења (улегнућа, нагњечења, широке пукотине, дубоке огреботине и др.). Утврђено је и да су неки фрагменти недостајали, као што je део леве ноге дечака и део плинте са наставком натписа презимена власника ливнице. Био је сачуван сео натписа ЛИВ. ВЛ. К. ЂО. Такође, констатовани су и различити производи пасивне корозије метала, чија појава је условљена природним процесом минерализације метала. То је највероватније последица чињенице да се ради о споменику на отвореном простору у центру града, који је изложен атмосферским утицајима и загађивачима.

 

Конзервација

Пре почетка радова на скулптури, урађен је модел у стиропору велике густине. Зоран Миљановић, директор фирме „3Д свет“ је, пре него што је скулптура девастирана, не слутећи њену даљу судбину, обавио скенирање предмета 3Д (тродимензионалним) скенером, и обрадио тада добијене податке. Током конзервације скулптуре ови подаци су били од непроцењивог значаја јер, како оригинални калуп не постоји, овај дигитални запис је представљао једини доказ који смо поседовали о оригиналној форми скулптуре. Тако је на основу 3Д снимака било могуће урадити модел скулптуре у стиропору размере 1:1. На основу овог модела рађена је стална контрола конзерваторских радова, односно нивоа враћања форме фрагмената и комплетне скулптуре у првобитно стање. То је омогућило веома прецизну, тачну и верну рестаурацију оштећених и недостајућих делова и скулптуре у целини.

Координацију, одговарајуће праћење конзерваторских третмана и стручну документацију обављала је Наташа Крстић, конзерватор за метал Централног института за конзервацију. Саме конзерваторске радове на скулптури извео је мр Зоран Кузмановић, еминденнтни вајар са уметничким и конзерваторским искуством на конзерваторско- рестаураторским пословима бронзаних скулптура.

Највећи и најтежи задатак представљало је исправљање веома деформисане форме целе скулптуре. Предузимане су различите мере да се набубрења у форми (вишак волумена) и улегнућа врате у првобитну форму. На неким местима метал је био значајно истањен, тако да је форма засецана брусним каменом, са унутрашње или са спољашње стране (у зависности од могућности прилаза). Та места су заваривана са две врсте поступка заваривања: MIG/MAG (MIG- metal inert gas, MAG metal active gas) и TIG аргонским заваривањем (TIG- tungsten inert gas). Услед исправљања форме и дејством заваривања, форма је поново враћена у првобитно стање. Заваривање је учинило да се материјал услед хлађења скупља и на тај начин затеже форму. Ситније деформације су исправљане механичким путем – клином и чекићем.

Извлачење форме на глави и на пределу груди, који су били у најгорем стању, односно највише деформисани, вршено је на специфичнији начин. Направљена је врста „прстена“ око главе, од челика, фиксираног за главу у делу где глава додирује плинту. На овај начин направљен је идеалан ослонац за притисак који делује у супротном смеру од силе чијим дејством је настала деформација. Када је прстен постављен, вршен је притисак са унутрашње стране главе, у делу образине и врата, док форма није враћена у првобитно стање. Притисак је рађен бронзаним клином и чекићем тежине довољне да изврши дејство на форму. Исти поступак је примењен и на горњем делу стомака дечака. Варови су касније обрађивани механички, челичним брусилицама и шмирглом. Сви наведени поступци су рађени пажљиво, и уз сталну проверу.

Такође, важно је напоменути да је током спајања фрагмената у неким случајевима, због истезања метала, било неопходно одстранити мали проценат првобитних делове унутрашњих површина, које је још вајар Роксандић користио за спајање скулптуре у целину помоћу шрафова. У данашње време се скулптура спаја заваривањем, док у време када је скулптура ливена нису поседовали апарат за заваривање. Ови делови одстрањених унутрашњих површина су касније коришћени при попуњавању мањих недостајућих делова форме (тако да је хемијски састав бронзе на овим деловима идентичан).

Када је била повраћена форма великог дела скулптуре, констатовано је да недостају два фрагмента: један мали у пределу стомака површине око 50cm2, и други, већи, површине око1900 cm2 који представља део леве ноге и плинте лево од ногу дечака са наставком натписа презимена власника ливнице. Да би се добила идентична форма недостајућег дела, Зоран Миљановић је на основу 3Д скена, одштампао овај фрагмент у пластици, од ког је касније узет отисак, и направљен калуп у који је изливена бронза.

На основу фотографија скулптуре које је урадио Зоран Миљановић пре него што је била оштећена, утврдили смо цео текст натписа са плинте који је након девастације делимично недостајао: ЛИВ. БЛ. К. ЂОРЂЕВИЋА БЕОГРАД. У завршној фази конзерваторског поступка, након спајања фрагмента са остатком скулптуре, захваљујући тачним подацима са фотографија од пре њене девастације, овај део натписа који је недостајао реконструисан је урезивањем на оригинално место.

Након завршетка обраде свих варова и површина, цела скулптура је патинирана. Такође, са доње стране скулптуре заварана су четири анкера, предвиђена за касније причвршћивање скулптуре за постамент. Зоран Кузмановић је нагласио да је скулптура првобитно била причвршћена за мермерни постамент са четири бронзана шрафа пречника 5mm, који су вероватно били лабави и самим тим су олакшали крађу. Постављањем челичних анкера скулптура ће бити чврсто причвршћенa за постамент и била би потребна веома велика физичка сила да се она поново одвоји од постамента.